Етно ресторан "Бојчинска колеба" - Некад

Предговор | Наставак предговора | Како је некад било | Како је сад

Како је то некад било Бојчинска колеба Ресторан је направљен аутентично у виду колебе која је била бивак свињара а око ње се налазили обори са стоком и људима је служила као коначиште више домаћина који су удружујући се бринули о свом благу.

У колеби се налазило огњиште у централном делу а око њега су били направљени кревети од дасака и сламе. Храна се припремала на огњишту у "гвоздењаку" – гвозденом котлићу, пекла сланина на дреновом штапу и кромпир у жару. Свака породична задруга је имала одређеног сточара – свињара који је бринуо о стаду и више времена проводио у колеби него у властитој кући док се остали део домаћинства бавио ратарством и повртарством. Стока се дотеривала кући само у јесен пред забијачку - свињокољ. Породична задруга је знала да поседује и до пар стотина грла стоке.

Свињар са Пулином Стоку су брижно пратили пси Пулини који су на заповест господара држали на окупу свако грло у чопору. Пси су углавном црне боје, увијене длаке и сјајних интелигентних очију. Довољно је да господар погледом и покретом главе изда команду, Пулин је све разумевао. Цена једног добро обученог пса Пулина је била најбоља прашчара из чопора или пар оваца. Како је садa...