Етно ресторан "Бојчинска колеба" - Предговор

Предговор | Наставак предговора | Како је некад било | Како је сад

Увод Идејни творац и покретачка снага свих активности које се тичу ресторана "Бојчинска колеба", Коњичког клуба "Бојчин" и повезаних пројеката, Јован Миливојевић, у предговору који следи говори о позадини идеје, мотивима и ономе што га је инспирисало да предузме такав подухват.

Предговор аутора Ја сам по професији шумар. По ступању на дужност у Бојчинској шуми деведесетих година сусрео сам се са свињарима из Прогара и Ашање и огромним чопорима свиња на Бабићој бари, Ваганској дољи, Радићем просеку, Ракићој пљошти, локалитетима у Бојчинској шуми где је сваки домаћин имао свој салаш и колебу. Импресиониран сам био превеликим животним искуством тих људи који су на први поглед изгледали врло примитивно и дивље. Живели су у шуми без икаквих помагала осим бритве и секирице и у потпуности користили шуму за властити опстанак, поштовали правила шумара и законе о шумама и били узор осталим посетиоцима шуме. Без тих људи се готово није могао замислити посао чувара шуме. Буквално су знали шта се дешава у сваком кутку шуме, колико на ком просеку излази срна и на ком пропланку и у које време излази срндаћ, где се гнезде црна рода и орао кликташ, где „наседају“ фазани увече, и када је и ко прошао колским путевима око шуме. У свом чопору су препознавали свако грло у главу. Када би се скупили у колебу збијали би масне шале на свој и на туђи рачун док један од њих кува свињарске флекице у гвоздењаку, други пече сланину на дреновом штапу и топи је на парче хлеба. Наставак предговора...